srce


srce
kuca
srce
tuca
srce
muca
srce
puca
srce
lupa
srce
stupa
srce
bije
srce
lije
srce
klije
srce
diše
dušu
njiše

jezik

jezik naš
dobro znaš
pun ormar
naroda čar

čisti ga
brusi ga
svitlaj ga
govori ga
ljubi ga
cijeni ga
širi ga
jačaj ga
daruj ga

naroda čar
pun ormar
dobro znaš
jezik naš

suncobran

jožef ban
jaše sam
u ruki ima
suncobran

čast si bran’
jožef ban
vuču ti brk
mrazu trg
poštenje si bran’
jožef ban

meč si ’mao
šviznut znao
vjerno stao
schwechat
pandrof
’šao

sablju kazao
tim odzgor
u peštanski dvor
dostao časni
plac
na konju uz
manduševac

konjanik
nek skrsnuo je
rep stisnuo
i ugnuo se
ostala praznina
prez velikoga
sina

sad’
jožef ban
opet jaše
sam

sabljom
miri i gleda
svit
oko njega
starice
divice
rožice
lipotice
junake
veseljake
lenjake
tužnjake

kani bit’
njev ban
ali služi im
ponekad
samo
kot
suncobran

kreketanje

žabac
žabi
’z
žabljaka
krekeće
krekeće
i
krekeće

ali ona
njegovu
ljubav
neće

žabac
krekeće
krekeće
i
krekeće
skače
žabi
na
pleće

a ona
krekeće
krekeće
i
krekeće
da
njegovu
ljubav
neće

trave

zemlja
neka rodi
zelenu travu
svake vrsti rastlin
ke donašaju sime
tako se je dogodilo
postao je večer
i postalo je jutro
treti dan
zemlja rodi
vračje oko
bajzi jezik
jezičac
plavi kljun
mačlji rep
konjsko kopito
cmucke
petelince
gušćere
račiće
žabnjake
gaćice
pogačice
svinjske dušice
trave
i haluge
uz
stazu
put
lozu
vodu
sinokošu
čekaju
cvatu
simenu
za
nas
trave
vračtvo
i
hrana
po nalogu
šestoga dana
za nas
postaje
večer
i
postaje
jutro
za trave
postaje
mrak